Penzosi još jednom oduševili fanove na svim meridijanima

Objavljeno: 11. jula 2007. od strane fidel pod Priče

Sivo, sumorno nebo (kao u pesmi Vojislava Ilića) nad malom varoši u srcu Srbije, gde je smeštena naša omiljena košarkaška franšiza, tokom celog je dana uzrokovalo pravu groznicu. “Da li će Penzosi danas igrati?” pitali su se svi, te se zameniku kapitena, Veranu Fidelu Mijatu, i fixni i mobilni telefon usijao od poziva.

Najnervozniji su bili igrači. Neki od njih koji su tek osetili slavu i popularnost, kao što je mladi Kiza, počeli su da terorišu starije ukućane svojim neraspoloženjem i razbijanjem stvari, pa je baba dotičnog mladica zapretila da će ga izbaciti iz kuće i prijaviti policiji da se kod Osnovne škole u 19 časova okupljaju narkomani, “da vidim šta ćete tad”.

Drugima su opet bolovi u zglobovima i venama predskazivali sigurnu kišu oko 18:47 (“nikad me nije u levom kolenu žigalo za džabe”), pa je zam.kap. Mijat morao da upotrebi svo svoje umeće ljubaznog ubeđivanja (“Slušaj ‘vamo, đanferi, ko ne dođe na trening j…ću mu nanu naninu”).

Osiguravajuća društva su se javila da neće nikom ko danas bude igrao platiti odštetu za povredu (“nećemo da rizikujemo, znate li koliko vredi jedan Markov zglob i Vukova kolena, o ostalima da ne govorimo”) što je čak i čelnike kluba navelo da razmišljaju o otkazivanju meča, međutim Mijat se još jednom usprotivio i zapretio transferom u svoj matični klub Sovljak Kljukvas.

Ali najviše poziva je stizalo od medija i fanova. Veran Matić sa B92 je više puta zvao : ”Imenjače, da ja šaljem ekipu sa reportažnim danas ili sutra?” Rupert Mardok i Ted Tarner su rekli u glas : ”Listen, guys, there is no problem for us to send our reporters, we just wanna know ‘OĆE LI GA BITI?”

A fanovi sa svih geografski širina i dužina su bili najočajniji. Kakvih je sve jezika, glasova, zvukova i grcaja i jecaja čuo u svojoj slušalici nas izmučeni zamenik, kapitena a sve se svodilo na jedno : ”HOĆE LI GA BITI?” Čašu je prelio još jedan poziv mladog i nestrpljivog Kize (koji je vec zamislio povratak u stari život bez slave) te je zam.kap. iščupao kabal iz zida, isključio mobilni telefon, obukao šorc i majicu i besan kao ris krenuo na trening.

Dok je prolazio pored skretanja za Školarac, pored Mijata se zaustavio crveni „jugić“ i starija žena mu se obratila “dečko”. Mijat je vec pomislio da je to predstavnica najavljene samoinicijativno organizovane navijačke grupe sa valjevske gerontologije, pa je želeo da joj kaže:” BIĆE GA, MAKAR JA SAM IGRAO NA DVA KOŠA I BEZ LOPTE, ALI ĆE GA BITI KAO I SVAKO VEČE U 19 SATI!!!” ali ga je nepoznata bakica samo ljubazno pitala kuda se ide za Valjevo, što joj je on kao primerni pionir i mladi izviđač i objasnio.

A basketa je bilo i to nikad boljeg…

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s